Pogled iznutra na život u SliderCuts-u: Mark Makajver o ravnoteži, sagorevanju i izgradnji zajednice

Pre nego što se svet probudi, Mark već radi. Bilo da trči pre izlaska sunca, pakuje užine pre nego što odveze decu u školu ili rano ujutru otvara vrata svog lokala, Mark je uvek u pokretu. Možda prepoznajete Marka Makajvera kao pokretačku snagu iza najpoznatijeg berbernica u istočnom Londonu, SliderCuts. Zbog toga je i jedno od najpouzdanijih imena u branši, sa klijentelom koja obuhvata Stormzija, Dizija Raskala i Entonija Džošuu – oni sedaju u njegovu stolicu i veruju mu da će se u svakom trenutku pobrinuti da izgledaju besprekorno. 

Iza frizura sa postepenim prelazom i poznatih imena, Mark Makajver takođe daje prioritet očinstvu, veri, zajednici i stalnom radu koji stvara uspešnu kompaniju poput SliderCuts-a. Vrlo malo ljudi uspeva da postigne ravnotežu između poslovne užurbanosti i porodičnog života kao on, a još je manje onih koji otvoreno govore o tome šta je za to potrebno. 

Imajući to na umu, Fresha je razgovarala sa Markom o pronalaženju one tanke životne ravnoteže, a ovaj intervju nas uvodi u njegov svakodnevni život – od ranih alarma do crkvenih zvona koja ga održavaju prizemljenim, pa sve do nedeljnog pečenja koje ga uvek iznova oduševi. 

Pročitajte više u nastavku…


preko SliderCuts-a

P: Kako izgleda tipično jutro u vašem domaćinstvu?

O: Ako radim u ranoj smeni, ustajem oko 4:30–5 ujutru, odradim jutarnje trčanje, a onda krenem u radnju. Ali, ako ne radim rano, onda ustajem oko 6–6:30 da pomognem oko spremanja dece. Imam troje dece, i svako ima svoj raspored – jedno dete možda ide u jaslice, drugo treba odvesti u školu – pa se dešava da pakujem užine, pomažem oko uniformi, perem zube ili proveravam dnevnike čitanja. Svi smo na okupu, ali to je i prilika da se zbližimo kao porodica, pa se trudim da budem prisutan u tim trenucima, čak i ako je u pitanju samo vožnja do škole.

P: Kada pogledamo vaš neverovatno naporan radni raspored, šta vas motiviše da se toliko trudite? Da li je to zanat, posao ili nešto sasvim drugo?

O: Moja mama je mnogo radila kad sam bila mlađa – imala je više poslova i uvek je ustajala rano, pa mislim da je to jednostavno u mojoj prirodi! Naporno radim zato što sam takav – jednostavno naporno radim. Ponekad to čak ni nije zbog rezultata, ali čak i tada iz toga proizađu dobri rezultati. Jasno mi je da vam stvari koje želite u životu ne dolaze same od sebe. Moraš da kreneš i da se potrudiš da ih ostvariš. Ako želite da održite vezu, morate mnogo da se trudite. Ako želiš da budeš uspešan u školi, moraš vredno da radiš. Ako se bavite nekom profesijom i želite da budete izuzetni, morate naporno da radite.

Pa, prvo, mislim da sam jednostavno motivisan. U svakom slučaju, jednostavno naporno radim. A drugo, usredsređen sam na ono što je potrebno. Ne tražim izgovore, već se jednostavno usredsređujem na ono što treba da se uradi. Uvek sam ljudima govorila da bih, da radim u Sainsbury’su, radila što je moguće marljivije i verovatno bila proglašena za zaposlenu meseca. Ljudi ponekad misle da naporno radim zato što radim za sebe, a ja kažem: ne, naporno radim zato što naporno radim. Prednost je u tome što radim za sebe, pa imam korist od celokupnog truda koji uložim. Ali verujte mi, i da radim za nekog drugog, opet bih naporno radio.

P: Koja je vaša tajna da ostanete mentalno oštri i fizički zdravi?

O: Teško je, ali kada je reč o tome da ostanem mentalno oštar – što je veoma važno – kao i fizički u formi, mislim da se deo toga svodi na odmor. Ne onoliko koliko bi trebalo, ali u poslednje vreme se trudim da legnem ranije. Ono što ljudi možda ne shvataju jeste da su svačija tolerancija i kapacitet različiti. Jednoj osobi može biti potrebno osam sati, a drugoj možda šest. Ključ je u tome da znate šta vam je potrebno. Znam kada sam mentalno iscrpljen. Osećam to. Teško mi je da sastavim rečenicu, zaboravljam mnogo toga. Dakle, kada to umem da prepoznam, lakše mi je da procenim kada treba da se odmorim i kada je vreme da završim s radom za taj dan.

Što se fizičkog aspekta tiče, vežbanje sam ugradio u svoj način života. Ne vozim automobil, svuda idem biciklom. Moja deca i ja idemo biciklom u školu, u crkvu i po kraju. Kada ih vozim u školu, trčim pored njih dok oni voze bicikle. Ako ne vozim bicikl, onda pešačim. Takođe vežbam kod kuće – radim HIIT treninge s tegovima, često zajedno s decom. Trčim, a fudbal igram ponedeljkom uveče ili svakog drugog ponedeljka uveče.

Što se tiče ishrane, u poslednjih šest–sedam godina mnogo sam napredovao. Sada se hranim bolje, i zbog toga imam mnogo više energije. Ne doručkujem, ručam u malim porcijama, a za večeru jedem šta poželim, ali i tada pazim šta jedem. Trudim se da izbegavam prženu hranu i sve što me usporava. Dakle, sve ovo — vežbanje, odmor, poznavanje sopstvenih granica i dobra ishrana — pomaže mi da ostanem mentalno i fizički u formi.

P: Kada dođete do tačke iscrpljenosti nakon radnih dana od po 21 sat, šta vam zaista pomaže da se resetujete?

O: Za mene je resetovanje više mentalne prirode. Usredsređujem se na to šta treba sledeće da se uradi. Znam da postoje periodi kada je sve užurbano, ali znam i da to neće trajati zauvek. Možda sada radim po 21 sat dnevno, ali znam da ću za nedelju–dve uspeti malo da se odmorim – možda će to biti ceo vikend, a možda samo mirno nedeljno jutro. Misli mi su usmerene ka kraju te faze i jednostavno guram dalje.

P: Koji biste savet dali drugim berberima koji pokušavaju da izgrade nešto značajno, a da pritom očuvaju porodične odnose?

O: Jedno što bih rekao je ovo — nije lako. To oduzima mnogo vremena, a istovremeno fizički i psihički iscrpljuje ako pokušavate da oba zadatka obavljate na visokom nivou. Kada to prihvatite, možete da odlučite da li ste zaista spremni da učinite sve što je potrebno. Moraćete naporno da radite, ili možete da želite manje. Ako želite da dajete sve od sebe i u poslu i u porodičnom životu, za to će vam biti potrebno mnogo energije. Vaša deca možda žele da igraju fudbal, košarku ili da treniraju gimnastiku, što znači treninge, nastupe i probe, a vi, uz sve to, pokušavate da se svakog dana pojavljujete u radnji. Sve se to sabira!

Ako još niste u braku i još nemate decu, moj savet je da sada idete do kraja. Izgradite svoje osnove u frizerskom zanatu pre nego što dođe porodica. Postanite vešti, izgradite stabilnu bazu klijenata i uspostavite se na tržištu, jer kada to postignete, kasnije ćete moći da prilagodite svoj raspored tako da odgovara vašoj porodici. Moći ćete da kažete: „Radim samo u ovim satima“, a ljudi će se prilagoditi vama. Ako još uvek nemate tu osnovu, biće teže. Možda odlučite da radite samo sredom ujutru, ali sreda ujutru je mirna u berbernici, što će usporiti vaš napredak, a zarada možda neće biti dovoljna da pokrije vaše račune.

Ako već imate porodicu, komunikacija je ključna. Treba da razgovarate sa svojim partnerom i decom i da im kažete šta radite i zašto. Faza u kojoj se trenutno nalazite može da traje šest meseci, a može i tri godine. Ali ako su na vašoj strani, put je lakši, a vaš partner bi vas možda čak i više podržao jer razume čemu težite.

Takođe, moraćeš da se žrtvuješ. Možda imate slobodan dan i poželite da odspavate duže, ali iskoristite to vreme i nađite trenutke da budete sa porodicom, čak i ako su kratki. Isključite telefon i radite nešto zajedno – otiđite na trčanje, prošetajte, vozite bicikle, igrajte neku igru – neka vam to vreme bude zaista vredno. Kada uveče dođete kući umorni, a imate malu decu, okupajte ih i stavite u krevet, čak i ako ste potpuno iscrpljeni. To je ta žrtva. Ovo putovanje će vas koštati energije i sna, ali to je cena ako želite da izgradite nešto veliko, a da pritom i dalje budete prisutni kod kuće.

P: Kako se vaš pristup berberstvu promenio otkako pokušavate da uskladite uloge vlasnika preduzeća, berberina i oca?

O: Ako pogledate bilo koji moj stariji sadržaj od pre pet ili deset godina, videćete da mi se način razmišljanja nije promenio. Način na koji govorim o berberstvu, način na koji mu pristupam — to je dosledno. Možda to sada umem da kažem bolje ili da objasnim jasnije, ali suština je ista.

Glavna razlika sada je u tome što imam više odgovornosti. Imam tim kojim treba da upravljam. Imam berbere, plate koje treba isplatiti, klijente koje treba uslužiti i sadržaj koji treba kreirati. Imam i porodicu — suprugu i decu uz koje želim da budem prisutan. Dakle, moj pristup se zapravo razvijao u smeru podrške. Sada mi pomaže više ljudi, pa mogu da se usredsredim na ono što je važno — da pravim dobre frizure, stvaram koristan sadržaj, budem tu za svoju decu i suprugu i da se staram o njima.

P: Kada imate retku slobodnu večer sa porodicom, koje je omiljeno mesto u Istočnom Londonu za pravi zajednički obrok?

O: Mesto gde najčešće jedemo zove se SME Kitchen i nalazi se u Njuington Grinu. To je kuhinja u pabu koja služi karipsku hranu, a njihovo nedeljno pečenje je, iskreno, jedno od najboljih koje sam ikada probao. Njihova hrana je izuzetno ukusna!

P: Ima li lokalnih preduzeća ili ljudi u vašoj zajednici koji su postali deo vaše šire porodice?

O: Svakako. Jedan od primera je žena koja sada radi kao interna knjigovođa u radnji. Upoznao sam je pre skoro sedam godina, kada je došla da se ošiša. Vremenom se naš odnos razvijao. U jednom trenutku čak je pomagala da mog najstarijeg sina vodim u vrtić i da ga dovodim kući! Od tada je radila u različitim oblastima poslovanja i prisutna je na našim porodičnim proslavama, kao što su rođendani i druga okupljanja. Ona je, bez sumnje, deo šire porodice.

Tu je i jedna žena iz kraja koju sam jednog dana upoznala u parku dok smo obe gurale svoje sinove na ljuljaškama. Prepoznala me je sa Jutjuba, pa smo se zanele u razgovor. Ispostavilo se da je u blizini imala salon za nokte, kao i tezgu na pijaci. Taj dan je doveo do toga da njen sin postane klijent u salonu. Kasnije smo saznale da živimo blizu jedna druge, a potpuno slučajno naši sinovi su završili u istom razredu u školi! Sada idu jedni drugima na rođendanske zabave, a naše porodice se redovno viđaju.

Pridružite se zajednici. Rezervišite svoje mesto u SliderCuts-u.